Nekada u Novom Sadu

Kada moderno proguta tradicionalno 

Nisam protiv napretka. Naprotiv. Ali ako napredak podrazumeva rušenje i uništavanje zarad profita onda imam problem sa tim. I u XX veku je napredak u arhitekturi i urbanizaciji bio prisutan. Možda više nego ikada ranije. Ali se znalo gde nastaje novogradnja. Na obodu gradova. Tako su stvoreni Novi Beograd, Novo naselje u Novom Sadu, pa čak i sada već vremešni Liman. Istovetno je bilo i u drugim gradovima. A ne u centru. Ne tamo gde grad već postoji. U svoj svojoj lepoti. Čak i ako je lepotu narušilo vreme i devastiralo fasade. Zna se šta se radi sa zidom kada počne da otpada malter. Malj i bager sigurno nisu rešenje. To mogu da posvedoče mnogi gradovi Evrope. Zamislite da Jelisejska polja sada izgledaju kao sadašnji beogradski Vračar. Ili Casco Viejo u Bilbau kao na primer novosadska Grbavica... Staklo, i siporex blokovi. I posečeno drveće... Neće moći kod ovih naroda. Ali u našoj zemlji XXI vek je na žalost svedok baš takvih rešenja... A nama ostaju uspomene i poneka fotografija. Već izbledela...
U mom rodnom Novom Sadu, babina se i dedina kuća, prizemna poput većine kuća sa Grbavice, nalazila u tadašnjem delu ulice Avgusta Cesarca, a sadašnje Danila Kiša. Deda je bio železničar i po zavrsetku radnog staža je, iz susedne Żelezničke ulice, sa tadašnje glavne železničke stanice otišao u penziju. Železničke ulice više nema, preimenovana je u ulicu Lasla Gala. Nema više ni pruge ni stanice, a nema ni kuća... sve je nestalo pod najezdom novogradnje... Nema ni Piroš Čizme ni njenih čuvenih palačinaka, retkih koje su se mogle takmičiti sa onima iz babine kuhinje. A pravila ih je krupna i zajapurena kuvarica Iluška sa sve belom keceljom, izvezenom motivima madjarske nošnje u tipičnoj kombinaciji crvenih, žutih, zelenih i plavih cvetova. Ovu hoklicu posvećujem svim nestalim kućama sa Grbavice, Železnici, restoranu Piroš Čizma i jednoj novosadskoj kecelji

Materijali III deo

Materijali III deo – zbogom agresivnoj hemiji

Kao što sam napomenula u prethodnom tekstu o vrstama materijala pri farbanju drvenog nameštaja i drugih predmeta od drveta (tekst pod naslovom Materjali II), nakon makeovera kredenčića, stoličica i čiviluka koje sam obradjivala u toku 2013-2014, odlučila sam da mi to budu poslednji komadi koje ću reparirati uz pomoć agresivne hemije. Zbogom nitro bazi koju sam koristila kod mojih prvih „DIY furniture makeover“ projekata! Užasnuta onim što sam čitala u deklaraciji navedenoj na limenkama nitro bajca i lakova, rešila sam da našu plavu Planetu i ja dodatno ne zagadjujem.

Elem, nakon pretraga o mogućnostima supstitucije nitro baze nekim drugim, manje agresivnim sredstvima, došla sam do informacije da postoje jednako učinkoviti premazi, bajčevi i lakovi koji su „enviroment friendly“ i ne zagadjuju okolinu u tolikoj meri kao što su sredstva na nitro i uljanoj bazi. Ova poslednja, uljana baza mi ni pre nije bila izbor. Pre svega zbog sporog procesa sušenja u odnosu na sredstva na nitro bazi. Moram priznati da me je, prilikom prvih poseta farbarama, upravo vreme sušenja prikazano na deklaracijama i opredelilo  da kupim premaze na nitro bazi. Jer se oni suše cca 1-3 sata nakon nanošenja za razliku od onih na uljanoj bazi kojima je potrebno i 24 sata da se osuše. O broju dana, pa i nedelja da ishlapi taj miris (ili smrad - kako god ga ko doživljavao J) ne bih ovom prilikom, jer su i jedna i druga baza moja bivša priča.



Dakle, supstituciju ovim bazama sam pronašla u premazima na tzv. akrilnoj bazi.

Akrilne boje koje ja preferiram u radu su Lazur Top Aqua Max, Maxima boje, Irkom boje, Ekolak. Naručujem na kućnu  direktno od ovih proizvodjača ili  preko njihovog distributera Bolago, koji je veoma profesionalan i efikasan. Detalji o njihovim proizvodima će biti opisani u posebnom tekstu.


Nisam toliko tehnološki „pismena“ da bih vam sada mogla objasniti šta „akrilno“ zapravo znači, ali ono što sam naučila i savladala je sledeće.

-Upotreba akrilnih boja je jednostavna jer je za njihovo razređivanje potrebna samo voda. Dakle, zbogom uljanim ili nitro razredjivačima koji su takodje zagadjivači.

-Četke i pribor se peru samo vodom bez ikakvih problema, pod uslovom da to uradite odmah nakon farbanja. To se odnosi i na vas same ako vam farba slučajno kane gde ne treba J

-Vreme sušenja je izuzetno kratko, od 1h do 3h, max 6h. Na dodir već nakon 30 minuta

-Nema neprijatnog ni intenzivnog mirisa! Farbanje, lakiranje i oslikavanje akrilnim sredstvima možete obaviti bilo gde i bilo kada. Zapravo, nakon sušenja nemaju više nikakav miris. To znači da, ako niste u mogućnosti da izdvojite poseban kutak za rad, to možete raditi bilo gde u kući, uključujući i sobe gde borave svi ukućani. Zato što akrilne boje nemaju štetna isparenja jakog mirisa poput uljanih i nitro boja i njihovih razredjivača.

Procedura bojenja drvenog nameštaja i drugih predmeta od drveta je univerzalna. Dakle, neobradjeno drvo prvo impregnirati prajmerom (na akrilnoj bazi, naravno), nakon čega naneti ili akrilnu lazuru ili akrilni emajl za drvo. Ako već obradjen komad nameštaja želite prefarbati novom bojom ili premazom, nakon pravilnog  čišćenja i eventualnog šmirglanja, akrilna baza je idealna jer može da se nanosi i ako je prethodni stari premaz bio na nitro ili uljanoj bazi.

Detaljno o proceduri i načinu farbanja drvenog nameštaja u sledećem tekstu, a ovde samo preporuka i savet da vam akrilni premazi budu imperativ kod odabira materijala. Na taj način...

-Svom komadu obezbedjujete kvalitet i trajnost, jer su ovi premazi elastični i dobro prijanjaju na sve površine, a nema rizika da će tokom vremena doći do nekih neželjenih reakcija sa podlogom na koju su nanete ili da će oksidirati i požuteti.

-Svojoj Planeti takodje obezbedjujete kvalitet i trajnost. Uvek se povedite onim čuvenim mislima jednog indijanskog  poglavice... „...Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode… Šta god zadesi vodu i vazduh, biljke i životinje, ubrzo snađe i čoveka... Što snađe Zemlju, sanći će i njenu decu. Pljuje li čovek na Zemlju, pljuje na samog sebe. Zemlja ne pripada čoveku. Čovek pripada Zemlji...“

Alati

Alati pri reparaciji i obradi drvenog nameštaja

Kao što sam u svojim DIY počecima grešila kod izbora materijala, tako sam morala da se na greškama učim i kod izbora i korišćenja električnih alata koje sam počela da kupujem radi lakše obrade drveta. Izučavajući vrste i namenu alata iz raznih brošura i sa youtube-a, postepeno sam došla do osnovnih informacija o vrstama alata koji služe za obradu drveta.

Otkrila sam da pored profi alata postoje i alati za hobiste. Alati za hobiste su svakako slabije snage, verovatno i manje izdržljivog materijala od profesionalnih ali za ono što jednom hobisti treba, oni sasvim zadovoljavaju osnovne potrebe. Ne treba zanemariti ni razliku u ceni pri izboru alata. Hobi alati su, naravno, zanatno jeftiniji. Ako se odlučite da uplovite u „vode“ hobi majstora, tada prva smernica treba da vam bude - zaobiđite rafove u prodavnicama gde je profi alat. Prepoznaćete ga po cenama. Mala pomoć pri prepoznavanju razlike izmedju profi i hobi alata. Na primer firma  Bosh deli profi i hobi alate na plavu i zelenu boju. Zeleni alati su za vas, ako se odlučite za ovu marku. Plavi Bosh je za „odlikaše“ kako bi mogli da nazovemo profesionalne majstore 😆. Kod Einchell alata nema razlike u boji za profi i hobi majstore - svi su crvene boje, jedina je razlika u vatima (W) i što je više W, to je sprava otpornija na redovnu i intenzivnu upotrebu. Samim tim je skuplja. Rukotvorine nas hobista zahtevaju kvalitet naravno, ali nije neoohodno da mašine budu maksimalne snage. Einhellova "rodjaka" Bavaria takodje ne razlikuje profi i hobi alat po boji, svi su crne boje i takodje se gradiraju po jačini snage (W). Postoji još nekoliko proizvodjača kao što su Skil, Makita, Iskra, Matebo, Dremel, AEG, itd. Razlike su naravno u kvalitetu i ceni. Najskuplji su Bosh, AEG, Hitachi,.. Profesionalci naravno biraju ove marke. Nama hobistima je medjutim sasvim u redu da se odlučimo za pouzdane ali cenovno povoljnije proizvodjače. Koliko god se često bavili obradom drveta naši alati nikada neće dostići broj radnih sati koje imaju mašine profi majstora. Zato savet, ne bacajte pare na skupe mašine, osim ako ne želite da budete profesionalac. Dakle, jeftinije ali proverene marke sasvim dobro mogu da služe nama hobistima. Ja sam se kod svog prvog alata odmah zaletela na Bosh, srećom zeleni, jer bi još skuplje prošla da sam se uhvatila za plavi. Naime, kupila sam multifunkcionalnu mini ručnu brusilicu (PRR 250 ES Bosch) koja je zaista odlična za manje ili nepristipačne površine i već nekoliko je godina koristim. Medjutim, zamenski potrošni materijal i dodaci poput brusnih umetaka su preskupi, zato što ih jedino Bosh pravi i to u nestandardnim dimenzijama. Zato sam se dogovorila sa sobom da Bosh kao izbor ostavim malo sa strane, a da se za sledeću spravu malo raspitam kod profesionalnih majstora koja bi to marka alata bila kvalitetna ali ne preterano skupa. I sa univerzalnim zamenskim potrošnim delovima. Dobila sam savet da probam sa Einhell-om i nisam se pokajala. Od ove firme sam prvo kupila fen za skidanje farbe jer je to za mene "must have" sprava koja neverovatno štedi vreme a istovremeno ispunjava moj dugi "must have" uslov. Ne zagadjuje okolinu kao što čini gel za skidsnje farbe. Nekoliko godina ovaj fen neštedimice koristim i još uvek odlično radi. Izabrala sam fen (Pištoljvrućeg vazduha RT-HA 2000E EINHELL) koji dostiže temepraturu od 630 ° C, što zadovoljava standarde čak i profesionalaca. Zadovoljna fenom, odlučujem se da i sledeći alat koji mi je bio neophodan (ubodna testera) bude iz asortimana Einhella. Ono što je bitno je da su alati iste namene kod Einhela značajno jeftiniji od Bosha na primer, a jednako služe. Neki put i znatno jače snage od Bosha, Einhell bude dosta jeftiniji. Na primer, ubodna testera Einhell od 650W me je kostala oko 50€, dok je jačine 500W zelena Boshova bila cca 90€. Einhell ubodnu testeru (TH-JS 85) koristim već drugu godinu, isekla je na desetine metara čamovine, bora, oraha, itd, i jos uvek odlično radi, menjam testere, a nju samo redovno čistim nakon upotrebe.

Za potrebe skidanja farbe pomenuti Einhell-ov fen odlično radi posao i sama procedura ovog, po meni najtežeg dela posla kod redizajna starog nameštaja, je umnogome olakšala posao. Medjutim, nakon fena, uvek je potrebno izbrusiti ostatke i izglacati povrsinu. S obzirom da mi je Boshova multifunkcionalna ručna brusilica uglavnom služila za manje površine (nogare, krivine, uglove, itd) ali nije učinkovita kod velikih ravnih površina, odlučila sam da kupim veću brusilicu upravo u tu namenu. Ono što je specijalizovana radnja alata u tom momentu mogla da mi ponudi iz svog asortimana je bio Skil 8100 Ag Paint stripper (Tornado). U pitanju je skidač boje, a zapravo je neka vrsta ekscentrične brusilice za drvo i metal. Ono što je kod ovog alata odlično je što brusni papir u obliku diska može da se vrlo lako menja metodom čičak trake i to što su ti brusni papiri univerzalni i vrlo jeftini. Ono što mu je mana je da ugao pod kojim mora da bude u toku brušenja je cca 5%, tj. ne sme da se naleže celom brusnom površinom na drvo. E tu je moja zamerka ovoj spravi. Naime, obod (ivice) brusnog papira se vrlo brzo istroše, dok sredina ostaje netaknuta... A imala sam prilike da vidim slične brusilice tog tipa koje naležu celom površinom tokom rada. Tako da sam upravo u potrazi za još jednom brusilicom koja će mi služiti nakon skidanja farbe fenom ili za potrebe finog brušenja radi dobijanja glatkije površine. Nakon konsultacije sa nekim profesionalcem odlučiću se za adekvatnu spravu i o tome posebno pisati.

Pored pomenutih alata, uvek je dobro imati i šrafilicu, s obzirom na to je da nameštaj vrlo često sklapan okovom sa velikim brojem šrafova. Prošle godine sam napravila dobar posao kupivši odličnu šrafilicu koja može da služi i kao bušilica za drvo. U pitanju je Akumulatorskabušilica-odvijač BCD 12 Li Bavaria takodje iz „kuhinje“ Einhell. U samom nazivu ćete videti da je u pitanju „akumulatorski“ tip alata. U pitanju je princip rada na litijumsku bateriju koja ima svoj adapter i koje se puni, tako da je rad sa ovom spravom komforniji u odnosu na klasične električne alate sa kablovima. Medjutim, ono što je za mene još uvek nepoznanica je šta se dešava kada se vek baterije nakon odredjenog broja punjenja konačno završi... Modeli alata se menjaju, dolaze novodizajnirani aparati na kojima i baterije shodno tome menjaju oblik. Pa je moje pitanje da li proizvodjači u tom slučaju i dalje proizvode rezervne baterije za alate starog dizajna. Šteta bi bila da zbog preminule baterije, sama sprava postane neupotrebljiva. Ali nadajmo se da još dugo neće biti potrebe da se ova baterija menja.

I na kraju vredno je napomenuti je da koliko god električni alati umnogome pomažu hobistima u radu, skraćujući i olakšavajući postupak, toliko je važno znati da nepravilnim rukovanjem može doći do oštećenja na samom predmetu rada, ali još opasnije i do povreda samog hobiste. Lično sam mogla zbog sopstvene nepažnje da nastradam brušeći drvena vrata brusilicom Tornado. Naime, pošto je brušenje neophodno vršiti pod uglom od 5% a ne celom površinom, nisam obratila pažnju da mi se kabl u toku rada u jednom momentu podvukao i brusni disk samo za dlaku nije precvikao žice. Ne smem ni da zamislim šta bi se desilo da mi je ruka bila bliže ogoljenim žicama... Ovo je još jedan razlog zbog koga ću nabaviti novu brusilicu. I ova će ostati u upotrebi jer je zaista multifunkcionalna. S njom može i da se polira auto jer se mekani filc može staviti umesto brusnog papira, vrlo brzo se može polirati i nameštaj voskom ili specijalnim uljem za poliranje, a takodje može se brusiti i metal i skidati rdja sa delom koji je takodje oblika diska ali je u pritanju neka vsta kamena. A nedavno smo na ovu brusilicu stavili i disk testeru i sa njome sekli neku debelu gredu. Vrlo uspešno 😊.

Zaključak, električni i akumulatorski alati su blagodet za svakog „furniture makeover“ hobistu i preporuka je da budu sastavni deo opreme u radionicama i ateljeima. Jedino što postoji onaj manjinski deo populacije, kojem i sama pripadam, a to su levoruki ljudi. Do sada nisam ni jednom došla do univerzalnog alata koji mogu da koriste i levaci. Svi do jednog su ergonomski i anatomski prilagodjeni samo dešnjacima. Levoruki znaju o čemu pričam. Te prepreke sa kojima se mi susrećemo, vi dešnjaci ne možete ni da poimate... „Naopako“ uključivanje prekidača nekako i savladamo, ali ono što nam je najveći problem su alati koji u radu stvaraju piljevinu a koja izlazi kroz otvore postavljene sa leve strane aparata, tako da sva piljevina nama levacima ide direktno u lice... Takodje i kablovi su postavljeni sa leve strane, pa nam se oni tokom rada stalno prepliću... Dok ovo pišem, shvatam zašto mi se kabl na Tornadu podvukao pod brusni disk!!! Zato što sam LEVAK! 😆Ubuduće ću biti... OPREZAN LEVAK 😤

Uživaje u svom hobiju i stalno se usavršavajte.

Materjali II deo

         

        
                         Materijali II deo
Nakon prvog „makeover“ poduhvata sa stolicom/merdevinama koji je kao pilot primerak mogao da „prodje“, sledeći na redu su došli i stari kuhinjski kredenčić, dve takodje stare stolice bez naslona i „alt dojč“ čiviluk sa šlifovanim ogledalom. Istu metodu sam koristila i za ova komade, skidanjem starih slojeva masne boje uz pomoć gela za skidanje farbe i nanošenje nitro bajca uz naknadno lakiranje nitro lakom. Moram da napomenem da sam već tada odlučila da mi to budu poslednji komadi koje ću reparirati uz pomoć agresivne hemije. S obzirom na to da uputstvo kaže da se utrošene limenke moraju odlagati kao poseban otpad, kao i da je na obe limenke nacrtana mrtvačka glava, ja do dana današnjeg nisam bacila ovu ambalažu, jer ne postoji mesto gde bih to odložila. Zgrožena činjenicom da ovu našu jadnu Planetu trujemo sa svih strana, odlučila sam da se dodatno edukujem u pravcu naleženja ekološki prihvatljivih načina i tehnika bojenja predmeta od drveta. Proučavanjem iz pomenutih udžbenika (enciklopedije „metode i tehnike slikanja profesorke Metke Krajger i priručnika URADI SAM) došla sam do saznanja da su jednako učinkovite i boje i premazi na akrlinoj bazi koja nije tako agresivna kao što je slučaj sa nitro bazom. Jednako prijanja, meša se sa vodom a ne nitro razredjivačem, postojana je i ima odličnu pokrivnu moć. Što se tiče pripreme za farbanje, a odnosi se na skidanje starih slojeva, prethodna boja se može skinuti i pomoću alata jednako brzo i uspešno. Detaljno o alatima i tehnikama u nastavku. Kako god, stari kredenčić iz letnje kuhinje sada služi kao cipelarnik 😊, dok su stolice dobile ulogu „nahtkasni“ pored kreveta 😊😊. Čiviluk je vraćen na svoje višedecenijsko zaduženje i ne nameravamo da ga šaljemo u penziju 😊. Na sledećim fotografijama se vidi proces rada pomoću gela za skidanje farbi i nitro bajca, sada već odbačenih materijala. Ovo je bio danak mom neiskustvu. Dragi moji, kada god možete, izbegavajte agresivne hemijske materijale i sirovine. Čuvajmo našu plavu Planetu 🦋🌍🏞🏝

Drugi o nama Irkom boje

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=441455336636601&id=395131057935696

Najveću satisfakciju za sve zaposlene u kompaniji Irkom predstavljaju zadovoljni kupci. 😃

Kada smo nedavno dobili fotografije naše drage Natalije Dakić, bili smo potpuno oduševljeni radovima koje stvara u okviru brenda Hokla&Komoda. ❤

U narednom videu predstavljamo vam samo neke od sjajnih predmeta ofarbanih korišćenjem Irkom Aqua lazura za drvo sa voskom. 🎞

Za više kreativnih primera i inspirativnih ideja, posetite stranicu  - Hokla & Komoda 📲

Drugi o Hokli & Komodi

Naše mačeće vile iz Udruzenja za zastitu mačaka pod nazivom #Mačkarenje se lavovski bore za krznene andjele na svaki način. Jedan od njih je i aukcija raznih praktičnih proizvoda koji se nude nedeljom u 16h na live aukciji koju #mackarenje pušta na njihovom Instagram profilu. Osim live aukcije na Instagramu, proizvode nude i na njihovim FB i Instagram stranicama. Sva sredstva idu na lecenje i sterilizaciju napustenih maca. Proizvode dobijaju od raznih donatora. Hokla & Konoda je odlučila da se priključi njihovoj akciji i to doniranjem jednog poslužavnika.🐱🐾💝. U nastavku prenosimo tekst Mačkarenja koji su objavili na društvenim mrežama:
"Stižu nove donacije za aukciju ovog vikenda! Predivan poslužavnik (u ekološkom cegeru) dobili smo od Hokla & Komoda. Hvala!
Brend Hokla & Komoda poznat je po tome što redizajnira stare komade namestaja i udahne im novi život, i od korišćenog a odbačenog drvenog materijala izrađuje unikatne poslužavnike i hoklice. Svi bismo mogli da se ugledamo malo na njih zarad opstanka naše planete: toliko stvari može da se ponovo koristi i da se reciklira, drvenih pogotovo, a pritom sve to može fenomenalno da izgleda. Tako čuvamo šume, koje su staništa mnogih životinja i izvor čistog vazduha za nas i naše potomke. Nadamo se da će ove sjajne stvarčice inspirisati ljude pre svega da se sami potrude da se odupru potrošačkoj maniji i kupovini stalno novih stvari i da pogledaju šta bi staro moglo da se ponovo upotrebi. Čuvena tri R – Reduce (smanji potrošnju), Re-use (koristi ponovo) i Recycle (recikliraj) sa ekološke zastave planete Zemlje trebalo bi da nam stalno budu na pameti. :)
Zato se mnogo radujemo domaćim brendovima koji podstiču svest o važnosti očuvanja naše planete :)"

Preuzeto sa Instagram i FB stranica udruženja @Mackarenje

Materijali I deo

                           Materijali I deo
Kao i svi amateri koji se upustaju u vode hobi "majstora", i ja sam u DIY uplivala sa puno entuzijazma a malo znanja. Budući da je drvo kao materijal u meni uvek budilo osećaj topline i dodira sa prirodom, imala sam potrebu da mu dam neki nov izgled a da pri tom zadrži svoju osnovnu upotrebnu vrednost. Počeci su bili više nego mukotrpni. I neuspešni. Drvene kapije, ramove za komarnike i druge "manje bitne" drvene predmete u dvorištu kuće suprugovih roditelja sam "zlostavljala" starim farbama, firnajzima i drugim "tvarima" koje sam pronalazila u šupi i kojima sam, ne znajući osnove kompatibilnih baza, pokusavala da "osvežim" stari look. Naravno, bez prethodnog šmirglanja...Rezultat je naravno bio očajan. Nakon višegodišnje pauze, u leto 2012, za oko mi je pala jedna stara stolica koja je kod suprugovih roditelja sigurno bila oko 50-ak godina, a prethodno je bila u vlasništvu jedne Ruskinje koja im je tu stolicu i poklonila. Dakle suma sumarum, stolica stara cca jedan vek. Ono što je kod nje bio raritet je multifunkcionalnost. Jednostavnim potezom spuštanja naslona dobijala je novu upotrebu i pretvarala se u merdevine. Naravno da me je fascinirala čim sam je videla. Elem, odlucila sam da staru frajlu ulepšam. Ovog puta za ozbiljno i po svim postulatima stolarskog zanata. U tome su mi značajno pomogle knjiga profersoke Metke Krajger o metodama i tehnikama slikanja, kao i knjiga URADI SAM. Pristupila sam rucnim metodama skidanja stare farbe (tri sloja "masne" boje sa čudnim poslednjim slojem, kasnije ću saznati da je reč o šelaku), nakon čega sam odlučila da je grehota da se ponovo prekrije tekstura i da je najlepše da je premažem nekom transparentnom bojom. Iz knjiga saznala sam za bajc i odluka je pala. Odlazak u farbaru je meni otvorio jedan čaroban ulazak u svet boja i drugih čarobnih materijala. Tamo sam pored bajca otkrila i neko hemijsko sredstvo koje je sluzilo za skidanje boje. Uz savete prodavca, snabdela sam se za svoj prvi projekat! Elem, prvo sam gelom za skidanje boje (ne štedeti količinu) uspesno skinula prvi sloj (u tom momentu naivno verovala da samo jedan i postoji), otkrivši donji sloj nanela još jednom ali sam konstatovala da druga ruka teško ide, te sam ostatak procesa zavrsila rucno smirglajući (granulacija 80). Tek nakon nekoliko meseci sam saznala da postoje priručni alati na koje se šmirgla kači i koji umnogome olakšavaju ovaj posao. Kada je boja skinuta, krenula sam sa bajcanjem. Izbor je pao na bajc koji je bio nitro bazi, jer se brzo suši (tada se još uvek nisam naučila strpljenju). Rezultat je bio pristojan. Tek naknadno sam saznala da se posle bajca predmet mora lakirati, ali isključivo sa onim koji je na istoj bazi. Dakle, ako je bajc nitro i lak mora biti na nitro bazi, nikako na uljanoj. Jedini izuzetak je akrilna baza. Lakovi i drugi završni premazi na akrilnoj bazi mogu da idu preko bajca i premaza koji su na nitro bazi. Obrnuto ne može. Kako god, kada sam i to naučila, moja prva bebica je bila gotova.

I ljubav za redizajnom nameštaja se rodila. O tome u nastavku.