Materijali I deo
Kao i svi amateri koji se upustaju u vode hobi "majstora", i ja sam u DIY uplivala sa puno entuzijazma a malo znanja. Budući da je drvo kao materijal u meni uvek budilo osećaj topline i dodira sa prirodom, imala sam potrebu da mu dam neki nov izgled a da pri tom zadrži svoju osnovnu upotrebnu vrednost. Počeci su bili više nego mukotrpni. I neuspešni. Drvene kapije, ramove za komarnike i druge "manje bitne" drvene predmete u dvorištu kuće suprugovih roditelja sam "zlostavljala" starim farbama, firnajzima i drugim "tvarima" koje sam pronalazila u šupi i kojima sam, ne znajući osnove kompatibilnih baza, pokusavala da "osvežim" stari look. Naravno, bez prethodnog šmirglanja...Rezultat je naravno bio očajan. Nakon višegodišnje pauze, u leto 2012, za oko mi je pala jedna stara stolica koja je kod suprugovih roditelja sigurno bila oko 50-ak godina, a prethodno je bila u vlasništvu jedne Ruskinje koja im je tu stolicu i poklonila. Dakle suma sumarum, stolica stara cca jedan vek. Ono što je kod nje bio raritet je multifunkcionalnost. Jednostavnim potezom spuštanja naslona dobijala je novu upotrebu i pretvarala se u merdevine. Naravno da me je fascinirala čim sam je videla. Elem, odlucila sam da staru frajlu ulepšam. Ovog puta za ozbiljno i po svim postulatima stolarskog zanata. U tome su mi značajno pomogle knjiga profersoke Metke Krajger o metodama i tehnikama slikanja, kao i knjiga URADI SAM. Pristupila sam rucnim metodama skidanja stare farbe (tri sloja "masne" boje sa čudnim poslednjim slojem, kasnije ću saznati da je reč o šelaku), nakon čega sam odlučila da je grehota da se ponovo prekrije tekstura i da je najlepše da je premažem nekom transparentnom bojom. Iz knjiga saznala sam za bajc i odluka je pala. Odlazak u farbaru je meni otvorio jedan čaroban ulazak u svet boja i drugih čarobnih materijala. Tamo sam pored bajca otkrila i neko hemijsko sredstvo koje je sluzilo za skidanje boje. Uz savete prodavca, snabdela sam se za svoj prvi projekat! Elem, prvo sam gelom za skidanje boje (ne štedeti količinu) uspesno skinula prvi sloj (u tom momentu naivno verovala da samo jedan i postoji), otkrivši donji sloj nanela još jednom ali sam konstatovala da druga ruka teško ide, te sam ostatak procesa zavrsila rucno smirglajući (granulacija 80). Tek nakon nekoliko meseci sam saznala da postoje priručni alati na koje se šmirgla kači i koji umnogome olakšavaju ovaj posao. Kada je boja skinuta, krenula sam sa bajcanjem. Izbor je pao na bajc koji je bio nitro bazi, jer se brzo suši (tada se još uvek nisam naučila strpljenju). Rezultat je bio pristojan. Tek naknadno sam saznala da se posle bajca predmet mora lakirati, ali isključivo sa onim koji je na istoj bazi. Dakle, ako je bajc nitro i lak mora biti na nitro bazi, nikako na uljanoj. Jedini izuzetak je akrilna baza. Lakovi i drugi završni premazi na akrilnoj bazi mogu da idu preko bajca i premaza koji su na nitro bazi. Obrnuto ne može. Kako god, kada sam i to naučila, moja prva bebica je bila gotova.
I ljubav za redizajnom nameštaja se rodila. O tome u nastavku.
